Бор и околина по својим природним обележјима представљају једну од најинтересантнијих географских целина у Србији захваљујући географском саставу, морфологији и геологији терена, климатским условима и сложеном историјском развоју живог света.

У природне ресурсе Бора не спадају само налазишта руда богатих бакром и златом, већ се у његовој непосредној близини налазе и оазе нетакнуте природе.

Важну специфичност општине, која није карактеристична за индустријски развијене средине са високим степеном загађености животне средине, представљају природни услови за развој туризма. Истичу се висови Црног врха, планина Стол, Велики и Мали Крш, кречњачка површ Дубашница, злотске пећине Верњикица и Лазарева, са изванредним пећинским украсима. На тој основи изграђени су смештајни, рекреациони и други инфраструктурни објекти.

Западни део Борске општине припада планинском комплексу Јужног Кучаја. Својом атрактивношћу и разноврсношћу површинских облика рељефа истиче се крашка површ Дубашница, површине од око 70 км2. Реке које пониру на западној површи Дубашнице, извиру на источном ободу, на контакту кречњачких и вулканских стена. Изузетно квалитетна вода за пиће се користи за водоснабдевање становника Бора.
Злотске пећине и кањон Злотске реке поред природних лепота одликује присуство ретких врста флоре и фауне. До сада је истражено 116 пећина и 14 јама. За туристичке посете уређена је Лазарева прећина.
Источни део захватају планине: Стол, Мали и Велики Крш, Дели Јован и Горњанска висораван. Површина ових кречњачких гребена и простора износи око 50 км2.

Према подацима из Локалног еколошког акционог плана на територији општине Бор заштићено је само подручје Лазаревог кањона са пећинама као споменик природе 1. категорије (старалац Србија шуме), подручје Брестовачке бање као културно-амбијентална целина и општинском одлуком мање подручје клисуре Равне реке покрај Доња Беле Реке (старалац месна заједница села).
За заштиту су, као делови националне и европске еколошке мреже, евидентирана подручја Стола, Великог и Малог крша и Дели Јована као центри биодиверзитета одређених врста флоре и фауне. Постоји и иницијатива за заштиту Дубашнице као подручја очуваног и вредног геолошког наслеђа, односно геопарка краса.
Шуме су плућа овог краја, чувари воде и економски ресурс који се нерационално користи. Њихова обнова, заштита и унапређење има велики еколошки и економски значај. Шумско земљиште захвата 43.098 ха општине.

Од укупне површине општине Бор, 86% је под изразитим антропогеним утицајем а 14% је простор очуване природе. Брестовачка бања – лековита својства њених вода, Борско језеро и Црни врх су локалитети за одмор, рекреацију, спорт, лов, итд. Простор општине Бор располаже обновљивим природним ресурсима чије би одрживо коришћење омогућило: привредни развој локалне заједнице, развој туризма, развој села, смањење сиромаштва, повећање запослености, заштиту и очување природних ресурса.